Prošla je zima i predstoji nam lepo vreme. Ubrzo će letnje temperature. Mnogi se pripremaju za kupovinu rashladnih uredjaja (ili proveravaju njihovu ispravnost ukoliko ih već imaju) kako bi bezbolno prebrodili visoke temperature koje se predvidjaju za ovo leto.
Savesnim korisnicima kompjutera se nameće briga o svojim "ljubimcima" i pitaju se da li imaju adekvatan sistem za hladjenje u kućištima i da li će njihovi vreli procesori izdržati tropske vrućine.
Pokušajmo da sagledamo šta to podrazumeva adekvatan sistem za hladjenje.

Da bi implementirali adekvatan sistem za hladjenje u kućište računara najbolje je prvo konstatovati izvore toplote u samom kućištu pa onda minimizirati neželjene efekte (toplotu) svakog izvora pojedinačno primenom pojedinačnih sistema hladjenja, a zatim objediniti te specifične i pojedinačne sisteme hladjenja u jedan zajednički efikasan sistem koji će održavati optimalnu radnu termperaturu unutar kućišta.
Danas u svetu postoje raznovrsni računari različitih namena i cenovnih kategorija i shodno tome postoje i mnogobrojni "adekvatni sistemi hladjenja".
Ovog puta ćemo se ograničiti na nama interesantne "kućne konfiguracije" tj. "desktop mašine" sa što racionalnijim sistemom hladjenja nižeg cenovnog razreda, namenjene office potrebama. Isti sistem vrlo uspešno mogu da koriste i pasionirani igrači zahtevnih igrica u svojim jačim konfiguracijama. Namera je da sa minimalnim ulaganjima postignemo optimalne efekte hladjenja.

Pogledom na unutrašnjost kućišta jedne "kućne konfiguracije - pentijum IV" konstatovaćemo da su izvori toplote skoro svi elementi koji su implementirani u jednu takvu konfiguraciju. Neke od njih je neophodno pojedinačno hladiti da bi računar uopšte radio. To je pre svega sam procesor (CPU) računara koji mora da ima adekvatan sistem hladjenja (tzv.kuler) koji se prilikom kupovine procesora dobija u sve prisutnijem BOX pakovanju. Standardni vazdušni kuleri koji se uglavnom koriste u kućnim konfiguracijama sastoje se od rebrastog tela koje je izradjeno od legure aluminijuma ili bakra (ili kombinacije oba metala) i ventilatora koji ga hladi. Takav kuler je fabrički predvidjen da ohladi procesor do optimalne temperature (oko 50°C) pa nema razloga za brigu čak i u vrelim letnjim danima.

CPU	kuler sa ventilatorom od 9cm

Drugi element kome je neophodno stalno hladjenje sopstvenim sistemom je procesor (GPU) snažnih grafičkih kartica. I one imaju već implemetirane adekvatne kulere koji odvode višak toplote sa GPU i održavaju je na optimalnom nivou neophodnom za ispravan rad grafičke kartice.

GPU	kuler na grafičkoj kartici

Sopstveni sistem hladjenja ima i ATX napajanje računara smešteno u limenoj kutiji u samom vrhu kućišta sa izduvnim ventilatotrom na zadnjoj strani računara. Ovaj ventilator (prečnika 8cm) ima funkciju da hladi sam sistem napajanja ali i da kroz otvore sa unutrašnje strane napajanja uvlači topao vazduh iz kućišta i izbacuje ga kroz otvor na zadnjoj stani. I ovde nema razloga za brigu jer je optimalno hladjenje samog napajanja fabrički predvidjeno. Naravno ako kupite "brand name" napajanje ispravnost rada, oscilacije napona pa i granice optimalne temperature će se kretati u "pouzdanijim" razmacima.

ATX napajanje

otvori za izbacivanje vazduha

otvori za usisavanje sa unutrašnje strane

Dakle, u "kućnim desktop konfiguracijama" uglavnom su ova tri elementa podvrgnuta stalnom hladjenju jer su oni i najveći izvori toplote u samom kućištu. Stoga je i njihovo hladjenje prepušteno fabričkim standardima pa ako ste računar kupili od firme koja je registrovana za prodaju računara nema razloga za brigu.
Medjutim, temperatura u samom kućištu u toku letnjih dana ipak može da predje dozvoljene granice i ugrozi stabilan rad računara ili ošteti neke njegove elemente. Ovo je vrlo lako moguće ukoliko se računar nalazi u nekvalitetnom i nedovoljno dobro projektovanom kućištu koje ne omogućava dobar odvod toplog vazduha ili se zbog neadekvatnog rasporeda elemenata i nedovoljne cirkulacije vazduha toplota zadržava na kritičnim mestima. Situaciju dodatno pogoršava i toplota koju otpuštaju i ostali uređaji koji se nalaze u relativno malom prostoru kućišta a koji u "kućnim desktop konfiguracijama" uglavnom nisu podvrgnuti posebnom hladjenju. Pre svega se to odnosi na hard-disk (HDD) i memoriju (SDRAM). Ukoliko imate hard-disk novije proizvodnje tj. ukoliko se "vrti" na 7200 o/min. preporuka je da se dodatno hladi odnosno da ima svoj "kuler" koji se montira sa njegove donje strane. Time ćete doprineti efikasnijem hladjenju samog hard diska i pojačaćete cirkulaciju vazduha unutar kućišta. Kako bi ispoštovali pravilo da sa što manje uloženog ostvare optimum, neki entuzijasti pribegavaju još racionalnijem sistemu hladjenja HDD, odnosno hlade ga direktno ventilatorom koji ubacuje svež vazduh u kućište (vidi donju sliku). Većina kućišta je takve arhitekture koja omogućava ovakav pristup hlađenja hard diska a efekti su vrlo zadovoljavajući.
Memorija koja se ugradjuje u "kućne desktop konfiguracije" uglavnom ne spada u ekstremno brze pa nije uobičajeno da se hladi posebnim sistemom ali neki pasivni aluminijumski hladnjaci ne bi bili na odmet pogotovo ako se radi o memoriji sa oznakom 3200 odnosno 400MHz ili bržoj.
Povećanju toplote unutar kućišta doprinosi češća i dugotrajnija upotreba novijih brzih (52-brzinskih) CD uredjaja (CDRW i DVD i DVDRW) za koje nije predvidjeno da se posebno hlade ali radom emituju prilično toplote koja u letnjim mesecima može da predstavlja problem.
Na spoljašnjoj temperaturi od blizu 40°C temperatura vazduha u nekim kućištima se penje i preko 60°C što postaje alarmantno i ukazuje da sve komponente rade na gornjim granicama dozvoljenog što im bitno skraćuje vek trajanja i ugrožava ispravan rad. Da bi sprečili takvu situaciju i temperaturu unutar kućišta održavali na optimalnoj, potrebno je obezbediti strujanje vazduha, odnosno omogućiti dovod svežeg vazduha u kućište i odvod ugrejanog izvan kušićta.

izduvni ventilator > ATX napajanja otvori za izduvne ventilatore >

< usisni ventilator koji ujedno hladi i HDD

To je ostvarljivo na više načina ali kako nam je cilj da sa što manje uloženog ostvarimo optimalno, izbor najpovoljnije varijante bila bi ugradnja dva ventilatora prečnika 8cm. Jednog u donjem delu prednje strane kućišta (u za to predviđenom mestu) i drugog u gornjem delu zadnje starane (u za to predviđenom mestu) u blizini procesora. U novijim kućištima na zadnjoj strani su predvidjena mesta za ugradnju dva ventilatora što svakako nije na odmet. Oba su predvidjena za izbacivanje toplog vazduha van kućišta, dakle u funkciji su izduvnih ventilatora, dok je ventilator sa prednje strane zadužen za ubacivanje svežeg vazduha kao usisni ventilator. Na taj način dolazi do pravilnog strujanja vazduha unutar kućišta (hladan vazduh ulazi dole a topao izlazi gore) koji pospešuje hlađenje i ostalih komponenti i održava temperaturu na optimalnom nivou neophodnom za ispravan dugotrajan rad. Tako bi sva kretanje vazduha unutar kućišta (nastala od pojedinačnih sistema hlađenja) pojačali i usmerili u odgovarajućem pravcu što bi doprinelo efikasnom odvodjenju neželjene toplote van kućišta. Na taj način smo formirali jedan zajednički sistem hlađenja svih komponenti unutar kućišta.
Ovo je jedan od ekonomski najopravdanijih načina za održavanje optimalne temperature unutar kućišta a efekti su zadovoljavajući i u vrelim letnjim mesecima - pa čak i ako ste pasionirani igrač i igrate najnaprednije igrice na brzim konfiguracijama.

B.M.